Досег главних компанија за светску доминацију

Норберт Хаеринг - норбертхаеринг.де | Светски економски форум и Уједињене нације (УН) потписали су Меморандум о разумевању ради интензивирања њихове сарадње. УН је очигледно посрамљен - с добрим разлогом. То је још један корак у УН-овом самооснаживању и још једна прекретница за Мултис клуб на путу до декларисаног циља - светске доминације. Превише дувана? Прочитајте сами шта Светски економски форум каже на ову тему.
Да би се класификовала најновија изјава о сарадњи између Светског економског форума и Уједињених нација, потребно је вратити се 10 година уназад, у 2009. годину, када је „Глобална редизајн иницијатива“ (ГРИ) Светског економског форума објавила извештај после 18 месеци рада многих радних и саветодавних група на томе како то предвиђа будућа светска влада (глобално управљање).
Светски економски форум је предворје 1000 највећих мултинационалних корпорација под називом „Међународна организација за јавно-приватну сарадњу“. Форум се, према сопственим речима, „ослања на главне политичке економске и друге вође друштва да би одредио глобалне, регионалне и индустријске програме“. Правац одређује 100 највећих и најутицајнијих који дају највише новца. У свим важним земљама форум има „чворишта“ у највећим градовима, где су „Глобал Схаперс“ повезани међусобно. То су изабрани, утицајни или амбициозни људи из компанија, културне сцене и покрета грађана. Годишњи састанци Форума у ​​Давосу, на којима је ко је ко од међународних шефова влада одају почаст корпоративним моћима, само су тако врх леденог брега утицаја.
Завршни извештај ГРИ-а назван је „Свачије пословање: јачање међународне сарадње у међусобно зависном свету“ и имао је 600 страница. Изгледа да га је форум у међувремену уклонио са његове веб странице. Веза за преузимање извештаја на одговарајућој страници форума више не функционише. (Додатак: Захваљујући Андрев-у МцКуинну, који ми је послао радну архивску везу до „Еверибоди'с Бусинесс“, од Јонатхана Маи-а добио сам везу до извештаја преко Харвард-Уни-а.) Постоји скраћена верзија у облику Водича за читаоце , на веб страници Универзитета Массацхусеттс Бостон, са које ћу цитирати у наставку (сваки своје незваничне преводе).
Почнимо са тврдњом да су корпорације одавно моћније од УН-а. Корпорације желе да се то препозна и трансформише у формална права су-управе: У оригиналу:
„У случају мултинационалних компанија, њихов ефективни досег као фактичких институција глобалног управљања већ је далеко надмашио систем УН-а. (...) Мултинационалне корпорације и организације цивилног друштва морају бити препознате као пуни играчи у глобалном систему управљања, не само као лобисти “.
Ово би требало да изгледа као да корпорације доносе одлуке и следеће:
Коалиције вољних и способних да преузму водећу улогу у решавању нерешених глобалних проблема.
„Приступ Форума је да Давос модел уздигне до статуса новог експлицитног облика глобалног управљања. Групе са више актера “,„ јавно-приватна партнерства “или„ коалиције вољних и способних “, како се називају у извештају„ Сваког предузећа “, треба да преузму водећу улогу у решавању нерешених глобалних проблема. Није потребно чекати док међувладин систем не постигне општи консензус за деловање. Званични међувладин систем може да пружи де фацто признање процесу са више заинтересованих страна и, после тога, може да пружи правни легитимитет резултатима одређеног јавно-приватног партнерства “.
Зашто је ово боље од претходног система објашњено је на овај начин:
„Идентификовани проблеми могу се решити брже, без колебљивих влада, старомодних, ускогрудних менаџера и различитих мишљења у цивилном друштву. Они који пронађу праву комбинацију партнера водиће све док се остале кључне институције међународне управе не побуне превише “.
Проблеми се могу ријешити брже, без неодлучних и супротстављених мишљења у цивилном друштву.
Форум је детаљније формулисао улогу Уједињених нација. Обезбеђује четири „суштинске нове улоге“ за УН:
„Они могу учествовати у различитим улогама као играчи у коалицијама са више заинтересованих страна ван система УН-а (тј. Без икакве демократске контроле и надзора од стране НХ-а).
Они могу дати свој благослов или пристанак глобалним јавно-приватним партнерствима и њиховим резултатима.
Све се оне обрађују коалицијама са више заинтересованих страна или ГКСНУМКС-ом.
Они могу отворити своја врата недржавним актерима, посебно забринутим мултинационалним компанијама, како би помогли УН-у да развије сопствене политике и како би помогли у примени програма УН-а у земљама у развоју. (...) Укључивање менаџера мултинационалних корпорација и изабраних лидера цивилног друштва у формално вођство глобалних институција повећава ефикасност ових глобалних организација и легитимитет глобализације “.
Укључивање руководилаца мултинационалних корпорација у руководство глобалних институција повећава легитимитет и ефикасност ових организација.
Када се „организације цивилног друштва“ више пута помињу заједно са корпорацијама, то би требало да створи утисак да се корпорације не баве искључиво повећањем сопствене моћи. Али ово је варљиво, као што се брзо открије, када се окрене поглављу које описује улогу коју је форум доделио тим организацијама. Она је, с једне стране, пружала највишим менаџерима мултинационалних компанија информације из свог поља деловања, а с друге стране пружала је канал за пропаганду међународног капитала:
„Ови лидери цивилног друштва могу бити важни канали који помажу у слању важних идеолошких порука међународне елите различитим заједницама широм света.
Следећи цитат јасно показује које су предности сарадње са Уједињеним нацијама за корпорацију и истовремено.
„Предности спајања неформалног, тржишно заснованог система са службеним системом усмереним на државу биле би у томе што мултинационалне компаније више неће бити изван врата, већ ће ући у трансформисани систем УН-а као равноправни или још равноправнији партнери.
Мултинационалне би биле трансформисани систем УН-а као равноправни или још равноправнији партнери.
Али које су предности Уједињених нација од њиховог самооснаживања у корист корпорација? Нема ту пуно. То није добровољно изабрано самооснаживање. Уместо тога, богате индустријске нације, посебно САД, све су мање финансијске. Од њих се тражи да новац који недостаје добију од богатих корпорација које су под контролом ових богатих индустријских земаља, посебно САД. Овај новац не постоји узалуд, па корпорације имају врло дугачку полугу да свој новац замене за моћ и директно учешће у „глобалном управљању“, званом светска доминација или светска влада.
Барбара Адамс и Јенс Мартенс детаљно су и критички анализирали ову стратегију и велики напредак који су компаније већ постигле на овом путу, у студији из 2015. године „Фит фор чија сврха? Приватно финансирање и корпоративни утицај у Уједињеним нацијама “и у 2018. објављеној студији„ Фондација УН - фондација за УН? Адамс је такође био заменик координатора УН-а за односе са невладиним организацијама и шеф стратешког партнерства и комуникације за Фонд за развој Уједињених нација за жене (УНИФЕМ).
Будући да ниједна корпорација није принуђена да учествује, али се примењује строги добровољни принцип, споразуми форума са УН не садрже ништа што би могло пореметити корпорације. На пример, на тему финансирања развоја и других, никада се не помиње да би мултинационалне компаније требале да пређу на плаћање пореза, уместо да своју добит премештају у карипске пореске оазе. Они су само позвани да оставе део неплаћеног пореза намењеног УН-у за извршавање неких задатака за које вештачки оскудним земљама у развоју недостаје новца.
Уједињене нације имају улогу - иако ону која није предвиђена Повељом УН-а - у трансформацији глобалног управљања у духу Светског економског форума.
Будући да подношење УН-а корпорацијском лобију нема добру штампу (види студије изнад) и да га многе мање моћне земље критички гледају, није ни чудо што УН полаже плашт тишине због меморандума који је закључила са корпоративним лобијем. На веб локацији УН-а нећете наћи ништа о садржају, па чак ни о самом меморандуму. Није приказана чак ни церемонија потписивања са умешаним људима. На веб локацији се могу наћи само фотографије наливпера које се наводно користе за потписивање споразума. За информације о садржају морате посетити веб локацију Светског економског форума. Тамо се члановима с поносом представља најновији успех.
Из предострожности, генерални секретар УН Антонио Гутеррес такође се уздржао од подношења споразума државама чланицама на расправу и гласање унапред. То би било прикладно, јер је све ближе укључивање корпорација у рад и одлучивање УН-а у супротности са Повељом Уједињених нација. Барем тако то види Светски економски форум. Ево шта каже Водич за читаоце у студији „Свачије пословање“:
„Уједињене нације имају улогу - иако ону није предвиђена Повељом УН-а - у трансформацији глобалног управљања у духу Светског економског форума. Проналажење праве равнотеже између система управљања усредсређеног на државу предвиђеног Повељом УН-а и система управљања са више актера који се фокусира на компанију, у очима ће Светског економског форума учинити оба система ефикаснијим “.