Инцидент у Келну

Дуго је било познато: да у арапским земљама мушкарци у групама нападају жене није новост. А у Келну је било добро познато да има много Северноафриканаца који се копрцају око Келнске катедрале који немају посла и држе главу изнад воде на тамошњој отвореној сцени дроге. Оно што су многи сумњали, али није јавно саопштено, јесте чињеница да депортације готово да и нема. Полиција је у први мах запрепашћена, а затим коначно депресивна што ради увек са истим починиоцима. А полиција такође зна да се са починиоцима у Мароку или Тунису поступа теже, али да не представљају претњу животу и удовима. Изјаве Габријела и Ко је стога тешко поднети. А либерални медији нису желели да пусте да им реч лажне штампе падне на памет и кад су схватили да их је водио шеф Келнске полиције, започели су јавну расправу. Али они су и даље на високом коњу, јер у извештајима о демонстрацијама у Пегиди у суботу није поменуто да је железнички саобраћај до Келна био прекинут сатима ујутру најављеног догађаја и да због тога неки од симпатизера нису могли да путују. Одавно је потпуно јасно да се исти ниво социјалне помоћи не може одржати у свим земљама ЕУ. У међувремену само у ФРГ има 100 Бугара, који често раде за сатницу од 000 ЕУР или мање. Познато је да ДХЛ трик достављачима пакета даје званично одобрене уговоре, али и ујутро аутомобил препун пакета који увече мора бити празан, мада је јасно да се то може учинити за само дванаест сати. Због тога су компаније веома тражене за овим надничарима и ко се жали, чуће да стотине других чека посао. У сваком случају, пегидисти и хулигани нису међу корисницима ових услова. Обојене групе људи доживљавају више као конкуренте када је у питању примање социјалне помоћи. Руководство ЦСУ, које тврди да има слуха за народ, осећа гунђање и покушава да пригуши узбуђење делујући као усник. Да би уопште прошла, чак мора да покуша и Цамерон.