Меркелов лов на вештице
Меркел руши све табуе: Сад се пасторова ћерка чак усуђује да се суочава са свакодневном смрћу. Ледена, она цитира стотине људи који су умрли, а који су наводно умрли са вирусом или од њега. Станице не показују њене крокодилске сузе. То би било превише дебело примењено….
Меркел руши све табуе: Сад се пасторова ћерка чак усуђује да приступи свакодневној смрти. Хладна као лед, она наводи бројеве стотина људи који су наводно умрли са вирусом или од њега. Станице не показују своје крокодилске сузе. То би било прегусто.
Све док су директори станица и главни уредници штампе чврсто у рукама власти, мит о корони ће се непрестано ширити и неверници ће бити прогоњени. Влада све оштрије стеже узде, савија закон, подређује становништво полицијским законима и одводи средње компаније у банкрот.
Напокон, Хитлер је незапослену војску затекао већ на месту и без обзира на то, требале су године да постигне укупну моћ; Меркел покушава да то учини брже.
Застрашивање, осуђивање и довођење медија у ред доминирају јавним животом. Јорг Сцхоненборн добро зна да би се одустајањем од монопола на мишљење истовремено одрекао и својег претензија на власт. Али он жели да остане на страни победника и радије пушта своје људе да припремају изјаве у случају да након „вакцинације“ први пати од несносног свраба, добије друге јаке симптоме грипе, падне у анестетички сан или чак претрпи смрт. Тада потчињена штампа поново вришти, попут деце која су умрла у маскама, да то није доказано итд. А ако се први парови изненаде да трудноћа неће наступити, главни медији ће их оптужити за алкохолизам. У Шведској, десетак година након скандала са свињским грипом, жртве још воде парнице за компензацију.
Политичари и медији неспутано искоришћавају немоћ болесних и оних којима је потребна нега. Свако разматрање се одбацује. У борби за опстанак средње класе, берлинска позоришна трупа је у врхунској форми. Страх и напетост треба да се задрже пред предстојећом укупном инфлацијом шире јавности. Маскирање и перфидна потреба за дистанцом су погодна средства за ово. Поздрав лактом, који заправо симболизује дистанцирање и спремност на расправу, ушао је у друштво брже од поздрава Хитлера.
Неки писци и интелектуалци верују да и даље могу спасити своју слободу дистанцирајући се од „порицања короне“, ораха итд., Али укупна моћ захтева потпуно потчињавање и уклониће слободу слободно плутајућих интелектуалаца. Тхомас Манн је могао да се пресели у САД, Сигмунд Фреуд је могао да побегне у Лондон. Шведска је премала и преслаба да прими вал емиграције, можда ће се Швајцарска и даље одупирати тоталитаризму.