Лавина се котрља

Са тржишта ће нестати трећина малих и средњих грађевинских предузећа. За кратко време ћете постати банкрот. Ово је и даље оптимистично предвиђање посматрача који хитно желе опоравак и не желе да умање економска очекивања. Али ствари не изгледају боље ни у другим секторима.

  • Многи власници малих предузећа у сектору ресторана нису били у стању да се изборе са гашењем које је наметнуто последњих година и, језиком аутора дечијих књига, рекло би се да су се једноставно затворили.
  • У текстилној индустрији скупљи артикли се мање продају и многи власници радњи су отпустили своје запослене и сами се баве продајом како би могли да наставе да воде посао. Међутим, не морају да дижу цене за шест одсто, већ знатно више.
  • Пекари који своје пећи раде на гас морају да сносе своје трошкове; Десет посто није довољно.
  • У градовима је све више излога прекривених папиром, а да се у напуштену радњу не усели наследник.
  • Потребно је све мање радника из источне Европе, Азије и Африке, па се све више расправља о заустављању прилива. Иако је ова радна снага јефтина јер трошкове подизања и основног образовања не сноси Немачка, аутоматизација у производњи не захтева даљи прилив неквалификованих радника, па се поново повећава тенденција затварања граница.
  • Пад банака, који је у САД већ добио замах, изгледа још није стигао у Немачку. Дојче банка је до сада преузела само Постбанку. Ернст Волф и други виде велике промене у овој области. Укидање готовине биће значајан корак ка потпуној доминацији страних власти.

Политичка класа је свесна предстојећих немира, отуда и пооштравања закона против такозване мржње на интернету, широких могућности цензуре и, на крају, али не и најмање важног, наоружавања полиције електричним омамљивачима и оклопним возилима. Чини се да влада ЦДУ Северне Рајне-Вестфалије предњачи, али Баден-Виртемберг и Доња Саксонија су такође веома активни у припремама за грађанске немире.

Како би се осигурало да нема поремећаја у правосуђу, највиши суд је био попуњен државним доушницима, а превентивни притвор је укоријењен у закону у Баварској. У другим земљама то зову истражним притвором. Израз „заштитни притвор“, који су нацисти користили, пажљиво се избегава.

Нико не зна да ли се овакви аргентински услови у којима банде нападају и пљачкају супермаркете могу спречити. У Француској се то, барем, није могло спречити. И тешко да ће некога омести клима, Цовид и ратно хушкање ако инфлација, незапосленост и осиромашење наставе да расту.

7 одговора на „Лавина се котрља“

  1. https://uncutnews.ch/das-afghanistan-debakel-washingtons-war-das-vorspiel-zum-ultimativen-desaster-der-nato-in-der-ukraine/

    „Невероватно, али не и изненађујуће, у западним медијима је ове недеље било мало извештавања о другој годишњици дебакла у Авганистану. Срамно повлачење америчких снага је у рангу са очајним повлачењем вијетнамских побуњеника из Сајгона у бившем Јужном Вијетнаму 1975. године.

    Оно што су мали западни медији извештавали има тенденцију да перверзно пребацује кривицу за сиромаштво и разорне последице рата на талибанску владу. Према Међународном комитету Црвеног крста, 15,5 милиона Авганистанаца, или скоро 40 одсто становништва, пати од екстремне несташице хране. Кључни разлог за ускраћивање је то што је Вашингтон запленио 7 милијарди долара имовине од централне банке Авганистана као одговор на талибанско преузимање. Вашингтон наставља да одбија било какву примопредају због „забринутости за људска права“.

    Еклатантна чињеница – коју западни медији апсурдно игноришу – јесте да је борба Авганистана за обнову резултат 20 година разарања које су тој земљи нанеле САД и НАТО.

    Исто ужасно наслеђе рата и војних махинација може се видети у неколико других земаља у које су се Вашингтон и његови западни саучесници мешали под маском „изградње демократије“: Ирак, Либија, Сирија, Јемен и Сомалија, да поменемо само неке. "

  2. https://apolut.net/das-wirtschaftswachstum-schwaechelt-von-christian-kreiss/

    „Дани стабилног реалног економског раста можда су завршени у већини развијених земаља и неким земљама у развоју. Ми смо већ дуго у секуларној транзицији. За већину становништва, мало је вероватно да ће у будућности доћи до стварног економског раста који ће побољшати благостање, а вероватно чак и до контракције. У неким развијеним земљама и земљама у развоју то је случај већ око 10 до 20 година за велики део становништва, на пример у Великој Британији, Италији, Бразилу, Јужној Африци, Јапану, Мексику, Немачкој и САД, а свакако у неким другим земљама. (7)”

  3. https://www.deutschlandfunk.de/deutsche-industrie-mit-groesstem-auftragseinbruch-seit-2020-sonderauftraege-sorgen-fuer-schwankungen-100.html

    „Према подацима Савезног завода за статистику, у јулу је примљено скоро дванаест одсто мање налога него у претходном месецу. Последњи пут је дошло до још оштријег пада на почетку корона кризе у априлу 2020.

  4. https://tkp.at/2023/09/10/lehrer-draengen-kinder-zu-klimastreik/

    „За нову „климатску демонстрацију“ 15. септембра, наставници се мобилишу у бројним школама – на начин који подсећа на тоталитарне режиме и представља злоупотребу деце за плашење климе.

    Прави штрајк је борба надничара против оних на власти. „Климатски штрајкови“ „Петком за будућност“ су сасвим супротни од овога, наиме маршеви академика и студената из доброг порекла у знак подршке преовлађујућој агенди.

  5. https://tkp.at/2023/09/15/verzweiflung-hat-die-deutsche-industrie-erfasst/

    „Es gibt einen konjunkturellen Abschwung. Er ist mit strukturellen Problemen verbunden“, sagt Clemens Fuest, Präsident des Münchner Ifo-Instituts. „Es ist diese Kombination, die zu der Düsternis führt, die wir heute sehen.“

    Ökonomen wie er befürchten, dass das Industriegefüge der größten Volkswirtschaft Europas langsam erodieren könnte, da immer mehr Unternehmen ihre Produktion und Investitionen ins Ausland verlagern.”

  6. https://tkp.at/2023/09/18/was-passiert-an-den-boersen-was-kommt/

    “Sowohl die kurz- wie die langfristigen US-Zinsen sind in den letzten zwei Jahren stark gestiegen und dürften in den kommenden 10 Jahren um zwei bis drei Prozentpunkte höher bleiben als in den vergangenen 13 Jahren. Das ist deshalb besonders brisant, weil die Schulden in den USA heute so hoch sind wie fast noch nie in der Geschichte: Von 1952 bis Anfang der 1980er Jahre betrugen die gesamten US-Schulden (Regierung, Unternehmen und Private Haushalte) etwa das 1,3-fache des US-BIP. Anfang 2000 lagen sie bei etwa dem 1,8-fachen. Seit 2009 bis heute liegen sie ungefähr bei dem 2,6-fachen, konkret: Im 2.Quartal 2023 betrugen sie das 2,654-fache, das heißt die Schulden belaufen sich derzeit auf 265% der Wirtschaftskraft.15

    Angesichts dieser in den letzten Jahrzehnten stark gestiegenen und mittlerweile sehr hohen Schulden hat ein Zinsanstieg viel gravierendere Auswirkungen auf das Wirtschaftsgeschehen als in der Vergangenheit. Ein Vergleich mit früheren Zinsanhebungszyklen ist daher nur bedingt aussagekräftig.”

Сцхреибе еинен Комментар

Ваша е-маил адреса неће бити објављена. Конкурисање Потребна Фелдер синд с * обележен