Ханезијски трговац
Олаф Сцхолз пролази кроз каријеру снова социјалдемократа горње функционалне класе. Ако буде изабран за вођу странке, постигао је један од својих циљева из снова.
Долазећи из ситно буржоаске позадине, он је био жестоки промотор слогана напредовања кроз образовање. У студентском и универзитетском окружењу, чији представници у Хамбургу доминирају у СПД-у, он је радио свој пут до животних услова пролетара. А на одговорним позицијама, посебно као министар финансија, представљао је буржоаске положаје. Жељно је ширио идеологију државе која мора да уштеди новац. Није желео да објасни за кога треба да уштеди.
Али пролетер зависи од колективне неге. Он нема материјалних средстава да штеди. Жели да може да пошаље своју децу у отворене базене и у обновљене школе и вртиће. А пролетер, који је током свог живота стављао на располагање своју људску снагу, не прихвата да у Лунебург Хеатх може путовати само у старости, али више не у иностранство. Сиромаштво у старости није проблем са којим се могу носити функционери из универзитетског миљеа. Лекари који говоре немачки језик нису проблем виших слојева функционера. Када се проблеми чују, водеће клике у појединим странкама се не разликују.
У периоду дужем од дванаест година, многе милијарде (сада више од педесет милијарди) биле су им на располагању. Сцхолз и Сцхаубле нису се разликовали.
Попут Шојблеа, Шолц је наставио владин курс штедње, који се манифестовао падом јавних услуга од општег интереса.
Зашто водећа званична класа СПД негира своје гласаче? Сцхродер је желео да своје порекло остави иза себе и престао је да користи реч радник. Говорио је само о народу (можда по узору на извесног немачког цара који одједном више није познавао ниједну странку).
Ова званицна класа стидела се свог порекла и гласаца из пролетерског миљеа. Обоје уживају у свом друштвеном успону, моћи и угледу према њима. Али желе да иду више. Желе да их признају буржоазије. Они желе да буду препознати као припадници буржоаске класе. Тек тада су каријери и алпинисти задовољни.
Сцхроедер је био безобзирни каријерист и Сцхолз би био примерен наследник, ако не са тако великим устима.
Ако неко и даље уопште гласа за СПД, то сигурно није због берлинских званичника, који само излазе са забраном пластичних кеса да би се носили са климатском кризом, а свако ко мисли да је ово пропуштено пре двадесет година, сада је само гег за медије. Краткоћа даха акционизам не уклања нарушени однос СПД-а према заштити животне средине.
СПД више није усидрен у радничкој класи (ова класа више не постоји за напредне функционере) и средњој класи више није потребна ова странка. Хансеатски купац не користи ништа.